Raj na drugom ćošku

Roman Marija Vargasa Ljose, epskih razmera i, kao i obično kada je ovom
piscu reč, visokih umetničkih ambicija, bavi se sudbinom dvoje poznatih
ljudi. Glavna heroina Raja na drugom ćošku je revolucionarka Flora
Tristan, a glavni junak veliki impresionistički slikar Pol Gogen.
Interesantno je da su neparna poglavlja romana posvećena karijeri i
sudbini Flore Tristan a parna Gogenu i da nijedared ne dolazi do
ukrštanja njihovih sudbina, kao što pisac izbegavajući čak da načini
bilo kakvu vidniju alku između sudbine ljudi, ostavlja čitaocima da
povezuju niti dve paralelene priče i razmišljaju o smislu njegove
inspirativne zamisli.
Šta je, dakle, to što ih povezuje. Pre svega činjenica da je čuvena
pobunjenica bila Gogenova baka, a potom, za roman važnija stvar, da su
oboje, i baka i unuk, tragali za utopijskim svetovima, ona u ideologiji i
revolucionarnoj praksi, pretežno u petoj deceniji 19. veka, i u
Francuskoj, a Gogen za utopijskim, primitivnim svetom, u kojem su život i
umetnost još uvek najdirektnije povezani, krajem 19. veka i na početku
20. Tristanova će tragajući za odgovarajućim oblikom oslobađanja ljudi,
prokrstariti ne samo Francusku, nego i Englesku, a putovanje u
postojbinu njenih predaka, Latinsku Ameriku, i učešće u revolucionarnim
gibanjima, verovarni su povod Ljosinog interesovanja za nju. Njen unuk,
Pol Gogen je tragajući za iskonskom umetnošću, neotuđenom od čoveka,
otišao na Tahiti, pola veka docnije, i u tom svetu, a pred kraj života i
na Markiskim ostrvima, pokušao da otkrije izgubljeni raj života i
umetnosti.